Umesto 8,87 milijardi dinara, koliko je Crvenom krstu Srbije po zakonu sledovalo iz državne kase, a od naplaćenih naknada za posebne igre na sreću tokom 11 godina, uplaćeno mu je samo 3,38 milijardi dinara.
Državna revizorska institucija utvrdila je da je Crveni krst Srbije u periodu od 2014. do 2024. godine ostao uskraćen za skoro 5,5 milijardi dinara sredstava koja mu po zakonu pripadaju od prihoda od igara na sreću. Umesto zakonom garantovanih 8,87 milijardi dinara, organizaciji je isplaćeno svega 3,38 milijardi dinara.
Kolika je razlika između obećanog i isplaćenog?
Prema nalazima DRI, razlika između odobrenih i zakonom zagarantovanih sredstava iznosi čak 5.486.291.000 dinara. Ovaj podatak sadržan je u Objedinjenom izveštaju o revizijama pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja pod nazivom “Pravilnost i efektivnost rada Crvenog krsta Srbije u vršenju javnih ovlašćenja”.
Situacija u 2024. godini posebno je ilustrativna – Crveni krst Srbije je te godine, posredstvom Ministarstva zdravlja, dobio samo 379 miliona dinara, što predstavlja tek 24 odsto potencijalnih namenskih prihoda koji su mu za tu godinu bili namenjeni.
Šta kaže zakon?
Zakon o igrama na sreću jasno propisuje da se 40 odsto naplaćenih prihoda od igara na sreću odvaja kao namenska primanja budžeta i usmerava ka humanitarnim i socijalnim svrhama. Od tog iznosa, Crvenom krstu Srbije pripada 19 odsto. Zakon o Crvenom krstu Srbije dodatno potvrđuje da se sredstva za rad ove organizacije obezbeđuju, između ostalog, i iz prihoda od igara na sreću.
- Zakonom propisani udeo Crvenog krsta u prihodima od igara na sreću: 19 odsto
- Ukupno zakonom garantovano za period 2014-2024: 8,87 milijardi dinara
- Stvarno isplaćeno: 3,38 milijardi dinara
- Razlika: 5.486.291.000 dinara
Reakcija i nadležnost
DRI je u toku revizijskog postupka skrenula pažnju Ministarstvu zdravlja na utvrđenu nesrazmeru između sredstava koja su odobrena i onih koja su zakonom zagarantovana. Način i kriterijume za raspodelu namenskih sredstava utvrđuju nadležni ministri, što znači da je konačna odgovornost za primenu zakonskih odredbi na strani izvršne vlasti.
Pitanje finansiranja Crvenog krsta Srbije sada je u fokusu javnosti, a nalazi DRI otvaraju ozbiljna pitanja o dosledno sprovođenje zakonskih obaveza prema jednoj od ključnih humanitarnih organizacija u zemlji.
