Sektor klađenja u Srbiji ostvario je tokom 2025. neto profit od 11,3 milijarde dinara
Kladioničarski sektor u Srbiji završio je 2025. godinu sa neto profitom od 11,3 milijarde dinara, odnosno oko 96,6 miliona evra. Iako je dobit pala za više od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, industrija igara na sreću i dalje ostaje jedna od najisplativijih u zemlji – ali sve veći deo kolača ide državi.
Ko zarađuje najviše?
Analiza poslovanja 25 kompanija koje se bave priređivanjem igara na sreću pokazuje da tržištem dominira svega nekoliko igrača. Na vrhu liste profitabilnosti nalazi se Mozzart sa 4,3 milijarde dinara neto dobiti, odmah iza njega Soccer bet sa 4,2 milijarde dinara. Slede Balkan Bet sa 2,25 milijardi i Merkur sa 1,35 milijardi dinara profita.
- Mozzart – 4,3 milijarde dinara neto dobiti
- Soccer bet – 4,2 milijarde dinara
- Balkan Bet – 2,25 milijardi dinara
- Merkur – 1,35 milijardi dinara
Zašto je profit pao, a budžet porastao?
Ukupna dobit sektora manja je nego 2024. godine, kada je iznosila oko 14,4 milijarde dinara. Međutim, stručnjaci naglašavaju da pad profita ne znači da su se građani manje kladili. Glavni razlog smanjenja dobiti jesu veće zakonske obaveze prema državi, nakon izmena Zakona o igrama na sreću i povećanja naknada koje priređivači plaćaju.
To potvrđuju i budžetski podaci – na ime različitih naknada od igara na sreću, država je tokom 2025. prihodovala više od 28 milijardi dinara, odnosno oko 239 miliona evra, što je gotovo 35 odsto više nego godinu dana ranije. Istovremeno, broj kladionica nastavlja da opada: tokom 2025. poslovalo je 2.849 objekata, što je 66 manje nego prethodne godine.
Društvene posledice ostaju zabrinjavajuće
Dok industrija beleži milijardske prihode, Srbija i dalje nema precizne podatke o broju osoba sa problemom zavisnosti od kockanja. Prema ranijim istraživanjima, desetine hiljada građana imaju određeni stepen problema, a pojedine procene ukazuju da bi taj broj mogao biti i znatno veći. Stručnjaci upozoravaju da visoki prihodi sektora i budžetski prilivi otvaraju i ozbiljna pitanja o društvenim posledicama, posebno među mladima, kod kojih se sa kockanjem najčešće počinje već u adolescenciji.
