Prihodi kladionica u Bosni i Hercegovini svake godine mere se u stotinama miliona evra
Industrija klađenja u Bosni i Hercegovini beleži kontinuirani rast prihoda, a sve glasnije postaju inicijative da kladionice trebaju biti dodatno oporezovane. Dok priređivači igara na sreću tvrde da rade na ivici profitabilnosti, ekonomisti i zakonodavci upozoravaju da ekstremna zarada mora nositi i veće poresko opterećenje.
Brojke koje govore same za sebe
Samo jedna kladionica iz Čitluka lani je prihodovala 105 miliona maraka, a čista dobit iznosila je 50 miliona maraka. U Republici Srpskoj, prihodi od igara na sreću porasli su za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu – od naknada za priređivanje igara i poreza na dobitak u budžet je stiglo skoro 173 miliona maraka. Na nivou cele BiH, kladionice su po osnovu poreza, doprinosa i naknada uplatile više od 100 miliona maraka u javne prihode.
- Jedna kladionica iz Čitluka: prihod 105 miliona KM, dobit 50 miliona KM
- Republika Srpska: rast prihoda od igara na sreću za 11 odsto godišnje
- BiH: više od 100 miliona KM uplaćeno u javne prihode po različitim osnovama
Pritisak za veće oporezivanje raste
U Parlamentarnoj skupštini BiH već su usvojene izmene zakona o PDV-u koje bi obavezale kladionice da plaćaju ovaj porez, a izmene čekaju izglasavanje u Domu naroda. Poslanica Naše stranke Mia Karamehić Abazović, predlagač inicijative, ističe da kladionice više ne bi smele biti u povlašćenom položaju u pogledu PDV tretmana. Paralelno, predlaže se i oporezivanje dobitaka ispod 100 maraka, što bi, prema procenama, budžetu donelo dodatnih 100 miliona maraka godišnje.
Ekonomista Zoran Pavlović smatra da visoka zarada nužno mora povlačiti i visoko oporezivanje: „Ako neko zaradi 50 ili 100 odsto, onda mora da plati mnogo više poreza, a ne onih 10 procenata kako je propisano.”
Industrija upozorava na crno tržište
Udruženje priređivača igara na sreću u Republici Srpskoj odbacuje inicijative za dodatno oporezivanje, nazivajući ih populističkim. Izvršni direktor Udruženja Milko Grmuša upozorava da bi svako novo poresko opterećenje moglo naterati uređene kompanije da ugase poslovanje ili da se kladničarska aktivnost potpuno premesti na crno tržište. Bihać je već krenuo sopstvenim putem – povećanjem komunalnih taksi za priređivače igara na sreću, nakon čega je deo kladionica napustio taj grad. Dok se rasprava o poreskom sistemu nastavlja na svim nivoima vlasti, zavisnost od klađenja, posebno među mladima, ostaje ozbiljan javnozdravstveni problem koji dodatno osnažuje argumente zagovornika strožije regulacije.
