Gotovo 10.000 građana Hrvatske zatražilo je isključenje iz učestvovanja u igrama na sreću, od avgusta prošle godine uspostavljen Registar isključenih igrača, koji osobama zavisnim od kockanja omogućava zabranu pristupa svim priređivačima igara na sreću.
Od avgusta prošle godine, kada je u Hrvatskoj uspostavljen Registar isključenih igrača, skoro 10.000 građana zatražilo je da im bude zabranjen pristup igrama na sreću. Reč je o prvom sistemskom mehanizmu koji zabranu sprovodi na nivou celokupnog legalnog tržišta kockanja, a ne samo kod pojedinih priređivača.
Ko se upisuje i kako funkcioniše registar?
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), do 25. maja u Registar je upisano 9.615 građana. Gotovo 90 odsto zahteva podneto je za trajno isključenje, što govori o ozbiljnosti problema sa kojim se ove osobe suočavaju.
Zahtev za samoisključenje može se podneti na dva načina:
- putem sistema e-Građani – ovaj kanal je i najpopularniji
- direktno preko priređivača igara na sreću – ovako je podneto 3.605 zahteva
Svi licencirani priređivači igara na sreću obavezni su da budu povezani sa Registrom i da pre svakog učestvovanja provere status igrača putem ličnog identifikacionog broja. Registar je uveden izmenama Zakona o igrama na sreću 2025. godine.
Koliko je kockanje zaista problem u Hrvatskoj?
Podaci HZJZ-a otkrivaju zabrinjavajuću sliku: problematično kockanje prisutno je kod 1,7 odsto odraslih građana, dok dodatnih 3,1 odsto pokazuje umeren, a 2,7 odsto nizak stepen problema povezanih sa kockanjem. Tokom 2024. godine zbog zavisnosti od kockanja lečene su 252 osobe, a broj dolazaka u dnevne bolnice iznosio je 2.734, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodne godine.
Posebno zabrinjava podatak iz evropskog istraživanja iz 2024. godine, prema kojem je čak 22 odsto učenika uzrasta od 15 i 16 godina učestvovalo u nekom obliku kockanja tokom prethodnih godinu dana.
Šta registar može, a šta ne može da reši?
Uvođenje Registra isključenih igrača svakako predstavlja važan korak u zaštiti osoba zavisnih od kockanja, ali sistem ima i svoja ograničenja. Zabrana se odnosi isključivo na legalne priređivače koji su povezani sa Registrom – ilegalni sajtovi i strana tržišta ostaju van domašaja ovog mehanizma. Osim toga, 1.536 osoba je već podnelo zahtev za uklanjanje iz Registra nakon isteka perioda zabrane, što ukazuje da sam upis nije dovoljan bez stručne podrške i lečenja.
Ipak, činjenica da je skoro 10.000 ljudi iskoristilo ovu mogućnost pokazuje da postoji realna potreba za ovakvim alatom i da su mnogi građani svesni sopstvenog problema i traže institucionalizovanu pomoć u borbi s njim.
