Engleska pati. Bronza koja ne leči rane.
Engleska je završila Svetsko prvenstvo sa medaljom oko vrata i bolom u grudima. Pobeda od 6:4 protiv Francuske u meču za treće mesto u Majamiju donela je bronzu, ali ne i olakšanje. Na Ostrvu se ne proslavlja treće mesto – tamo se čeka zlato koje ne dolazi već šest decenija.
Polufinale koje će dugo proganjati
Pravi udarac stigao je pre finala trećeg mesta – u polufinalu protiv Argentine. Momci Tomasa Tuhela vodili su, kontrolisali ritam i delovali zrelije od rivala. A onda, u nekoliko kobnih minuta, Argentina je uradila ono što radi godinama: preživela je, sačekala svoju šansu i brutalno kaznila svaku slabost protivnika. Engleska je ponovo stala pred otvorena vrata i nije ušla.
Tuhel je od tog trenutka postao glavna meta engleske javnosti. Optužen je da je prerano povukao ekipu, da je pokušao da čuva rezultat umesto da dotuče rivala, da je u presudnom trenutku izgubio hrabrost. Uprkos svemu, prema dostupnim informacijama, nemački stručnjak nastaviće mandat i vodiće Englesku prema Evropskom prvenstvu 2028. i Svetskom 2030. godine.
Engleska koja stalno stiže do vrata raja
Surova statistika govori da Engleska zapravo nije loša reprezentacija – daleko od toga. U poslednjih osam godina odigrala je dva polufinala Svetskog prvenstva, stigla do četvrtfinala i čak dva puta igrala finale Evropskog prvenstva. Malo koja nacija na svetu može da se pohvali takvim kontinuitetom. Ali svaka od tih medalja boli, jer nijedna nije zlatna.
- Dva polufinala Mundijala u poslednje osam godine
- Dva finala Evropskog prvenstva
- Bronzana medalja na Mundijalu u SAD
- Bez titule od 1966. godine
Uvek nedostaje poslednji korak. Uvek fali poslednjih 90 minuta.
Razlozi za optimizam – i jedna velika praznina
Kada se pogleda budućnost, slika je svetlija nego što bi se reklo posle ovakvog razočarenja. Džud Belingem će na Mundijalu 2030. imati samo 26 godina. Deklan Rajs biće u punoj zrelosti. Bukajo Saka tek na vrhuncu. Fil Foden i Kol Palmer, koji su na ovom turniru ostali u senci, tada bi trebalo da budu u najboljim godinama karijere. Premijer liga nastavlja da izbacuje talente kao na traci, pa selektor često ima veći problem da odluči koga da izostavi nego koga da pozove.
Međutim, postoji jedno mesto na terenu koje nijedan od ovih igrača ne može da popuni na pravi način – pozicija centralnog napadača. Hari Kejn, najbolji strelac u istoriji reprezentacije, imaće 37 godina kada počne naredni Mundijal. Ko dolazi posle njega? Entoni Gordon, Oli Votkins, Ajvan Toni? Nijedno ime ne nudi siguran odgovor. Engleska ima sve – osim egzekutora koji će loptu smestiti tamo gde se titule osvajaju.
Bronza u vitrini, ali pitanje i dalje visi u vazduhu
Medalja je završila u vitrini. Rane nisu zaceljene. Engleska i dalje zna kako da stigne do vrata raja – samo ne i kako da ih otključa. I dok Tuhel priprema novi ciklus, čitavo Ostrvo čeka odgovor na pitanje koje će određivati naredne četiri godine: ko je novi Hari Kejn? Dok tog odgovora nema, nema ni mira.
