Peskov udario na EU. “Prešle sve što se može preći!”
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oštro je odgovorio Briselu, poručivši da zemlje Evropske unije nemaju pravo da govore o “crvenim linijama” jer su ih, prema njegovim rečima, već sve prešle. Izjava je stigla kao direktan odgovor na komentar predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je Rusiju optužila za incident sa dronom u Rumuniji.
Peskov: EU nema pravo da govori o granicama
“Zemlje koje čine sve što je moguće da osiguraju nastavak rata ne bi trebalo da govore ni o kakvim ‘crvenim linijama’. One su prešle sve što se može preći, tako da nema smisla dalje nabrajati”, izjavio je Peskov za portal Vesti.
Ovo nije bila samo retorička replika – Peskov je iskoristio priliku da iznese širi stav Moskve: po njemu, izvorni uzrok svih problema u odnosima između Rusije i Evrope nisu ruske akcije, već Ukrajina i, kako ga je nazvao, “kijevski režim”. Takav narativ Kremlj koristi dosljedno od početka rata, pokušavajući da prebaci odgovornost na Kijev i njegove zapadne saveznike.
Šta se desilo u Rumuniji – povod za novi diplomatski incident
Neposredni povod za ovu razmenu bila je vest da je dron pogodio zgradu u rumunskom gradu Galacu. Ministarstvo odbrane Rumunije potvrdilo je incident i saopštilo da su dve osobe povređene. Rumunska vojska je dron pratila radarskim sistemima, ali ga nije presrela.
Rumunske vlasti su odmah optužile Rusiju, no bez prezentacije konkretnih dokaza u javnosti. Predsednik Rumunije Nikušor Dan reagovao je odlučno: generalni konzul Rusije u Konstanci proglašen je personom non grata, a Generalni konzulat Rusije u tom gradu zatvoren je kao diplomatski odgovor na incident.
Sa ruske strane, zvaničnici su kategorički odbacili optužbe i negirali bilo kakvu odgovornost za napad.
Širi kontekst: napeti odnosi Rusije i EU već godinama u slobodnom padu
Incident u Rumuniji nije izolovan slučaj – on se uklapa u seriju sličnih događaja na istočnoj flanki NATO-a od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. Rumunija, kao punopravna članica NATO-a, već nekoliko puta beležila je upade ili tragove dronova na svojoj teritoriji, što svaki put izaziva diplomatski cunami između Brisela i Moskve.
Odnosi Rusije i Evropske unije dostigli su istorijsko dno – EU je uvela više od deset paketa sankcija protiv Rusije, a ukupna vrednost zamrznute ruske imovine u Evropi procenjuje se na oko 300 milijardi evra. Istovremeno, evropske zemlje do sada su Ukrajini isporučile vojnu i finansijsku pomoć vrednu desetine milijardi evra, što Moskva redovno označava kao “produžavanje rata”.
- Incident: dron pogodio zgradu u Galacu, dve osobe povređene
- Rumunija proterisala ruskog generalnog konzula iz Konstance
- Rusija odbacila optužbe, Kremlj krivicu prebacio na Kijev
- Fon der Lajen optužila Moskvu za prelazak “crvene linije”
- Peskov odgovorio: EU je “prešla sve što se može preći”
Zašto je ovo važno: rat reči postaje deo rata
Peskova izjava nije slučajno tempirana – ona dolazi u trenutku kada se unutar same EU vode debate o tome koliko daleko saveznici smeju ići u podršci Ukrajini, uključujući pitanja isporuke dalekometnog oružja i eventualnog slanja vojnog osoblja. Svaki incident poput ovog rumunskog postaje test za koheziju NATO-a i za sposobnost Evrope da formuliše jedinstven odgovor.
Kremljeva retorika o “prešenim granicama” ima i unutrašnju publiku – rusko javno mnjenje se sistematski priprema za narativ o tome da je Zapad taj koji eskalira, ne Rusija. U tom smislu, Peskovljeve izjave nisu samo diplomatske reakcije, već deo mnogo šire informacione strategije.
