Jovetić neće u Partizan. Ni kao igrač, ni kao direktor.
Vest da Stevan Jovetić napušta kiparski Omoniju odmah je zapalila maštu navijača i funkcionera u Srbiji. Ime iskusnog crnogorskog napadača počelo je da kruži u kontekstu povratka u Partizan, ali prema pouzdanim saznanjima, od tog scenarija – bar za sada – neće biti ništa.
Dve opcije, oba puta zatvorena
Razmatrala su se dva moguća pravca Jovetićevog angažmana u crno-belom klubu. Prva opcija bila je nastavak igračke karijere u dresu Partizana, druga – ulazak u sportski sektor kluba kao sportski direktor. Ni jedan ni drugi scenario, prema izvorima bliskim klubu, trenutno ne dolazi u obzir.
Interesantno je da ovo nije prvi put da Partizan ispipava teren. Ljudi iz kluba kontaktirali su Jovetića još prošle godine sa sličnom ponudom, ali ih je tada odbio. Situacija se suštinski nije promenila.
Zašto igrač ne bi bio dobra ideja
Jovetić ima 36 godina i karijeru kojom se retko ko može pohvaliti – igrao je za Fiorentinu, Manchester City, Inter, Sevilju, Monaco i reprezentaciju Crne Gore. Radi se o klasi koja je neupitna. Ali, klasa i trenutna vrednost nisu isto.
- Partizan finansijski ne bi mogao da mu ponudi ni blizu onoga na šta je navikao tokom karijere
- Kao napadač, od njega bi se tražio maksimalan doprinos u svakoj utakmici
- Navijači bi ga doživeli kao spasioca, što bi stvorilo nepotreban pritisak
- Pitanje ostaje i da li uopšte želi da nastavi igračku karijeru
Izvor blizak klubu to formuliše jasno: nije fer izlagati igrača takvim očekivanjima u trenutku kad fizički više ne može biti ono što je bio. A Partizan upravo to ne može da kontroliše – navijači bi odmah krenuli od maksimalnih zahteva.
Sportski direktor? Ime nije dovoljno
Druga opcija, uloga sportskog direktora, zvuči atraktivno na papiru. Jovetić je popularan, poštovan i ima ogromno iskustvo iz evropskog fudbala. Ali popularnost i iskustvo igrača ne znače automatski i kompetentnost u upravljačkoj strukturi kluba.
Sportski direktor mora da razume tržište transfera, da pregovara sa agentima, da planira kadrovsku politiku na duge staze. To su veštine koje se ne stiču samo time što si igrao na visokom nivou – a Jovetić nema iskustva na toj poziciji. Dovesti ga u Partizan u toj ulozi, bez prethodne pripreme, značilo bi stati iza njegovog imena i ništa više. A ako stvari krenu po zlu – a u Partizanu uvek postoji struja koja čeka momenat – upravo bi on bio prva meta kritika.
Nije isključeno da je i sam Jovetić svestan te zamke. Odbiti ovakvu ponudu ne bi bio ni prvi ni poslednji put da iskusan fudbaler zaštiti sopstvenu reputaciju time što ne ulazi u situaciju iz koje je teško izaći sa integritetom netaknutim.
Šta dalje za Jovetića?
Dok se spekuliše o Partizanu, suštinsko pitanje je drugačije: da li Jovetić uopšte planira da okači kopačke o klin? Ako postoji još jedna igračka sezona u nogama, logično je pretpostaviti da će potražiti klub koji može da mu ponudi realne minute i solidne uslove – a Partizan, u ovom trenutku, nije to mesto. Ako je pak reč o kraju karijere, onda priča o sportskom direktoru ili nekoj drugoj ulozi u fudbalu tek počinje, ali svakako negde drugde, tamo gde može mirno da uči zanat.
Za sada, Jovetić ostaje slobodan igrač čija budućnost nije definisana. A Partizan nastavlja da traži rešenja na drugi način.
