Tajna je u gramima: Težina fudbalske lopte koja menja igru

Rostislav Zagorulko Author

Na prvi pogled, fudbalska lopta deluje kao najobičniji predmet – okrugla, šarena, šutira se, leti, odskače, ponekad se probuši. Međutim, ono što je nevidljivo oku, ali i te kako pravi raziku za stopalo, jeste njena težina. Da li ste ikada šutnuli loptu koja „leti kao kamen“ ili, obrnuto, kao da je napunjena helijumom? I jedna i druga opcija mogu da unište sve ono zbog čega volimo fudbal – preciznost, balans, fer-plej.

U svetu profesionalnog sporta, gde milimetar odlučuje pobednika, težina lopte nije samo brojka na deklaraciji, već vrlo bitan faktor. A u amaterskom fudbalu? Tamo je još važnija. Deca u razvoju, rekreativci, entuzijasti – svima njima je potrebna lopta prave težine, ne preteška, ali ni prelagana da gubi pravac pri udarcu.

Standardizacija težine lopte u fudbalu je kao podešavanje visine mreže u tenisu – nevidljiva, a neizostavna. Zato, da bismo razumeli igru, moramo prvo razumeti težinu fudbalske lopte.

Zvanični standardi FIFA: Težina fudbalske lopte

Nisu u FIFA-i džabe sedeli ljudi s brojnim čudima moderne tehnike. Fudbalska lopta, da bi mogla da se koristi u zvaničnoj utakmici, mora da prođe kroz strogi filter pravila – kao vojnik na smotri. Zvanična težina fudbalske lopte, prema FIFA standardima, kreće se između 410 i 450 grama.

Ovaj raspon od 40 grama nije slučajan. Testiran je, meran, premeravan u svim mogućim uslovima – od tropskih kiša na stadionima Brazila do ledenih zima u norveškim tundrama. Jer, kako kažu u FIFA-i, lopta mora da se ponaša isto u Oslu i u Riju. Tu nema izgovora.

Pritom, postoje varijacije u težini, zavisno od uzrasta i takmičarske kategorije. Deca od osam do dvanaest godina, recimo, koriste loptu lakšu za oko 60-100 grama od seniorske. A još mlađi klinci, koji tek otkrivaju radost gola, imaju svoje verzije loptica koje više podsećaju na rukometne. Razlog nije estetski, već funkcionalan. Manje telo, slabiji mišići, manja lopta – sve mora biti usklađeno.

Kod omladinskih takmičenja, često se koristi tzv. veličina 4 – sa težinom od 350 do 390 grama. Najmlađi uzrasti koriste veličinu 3, koja teži između 300 i 320 grama. Važno je naglasiti: čak i male razlike u gramima mogu značajno uticati na osećaj u igri, naročito kod najmlađih koji još razvijaju koordinaciju i motoriku.

Dakle, ako sledeći put uzmete u ruke fudbalsku loptu na rekreaciji, a ona deluje kao da je napunjena olovom – znajte da tu nešto nije u skladu s pravilima.

Težina i dimenzije fudbalske lopte po veličinama

Da bismo sve ovo sagledali preciznije, pogledajmo kako izgleda podela lopti prema veličini, obimu, težini i uzrastu:

Veličina lopte	Obim (cm)	Težina (g)	Uzrastna grupa
Veličina 5	68–70	410–450	Seniori (13+ godina)
Veličina 4	63–66	350–390	Deca (8–12 godina)
Veličina 3	58–60	300–320	Deca mlađa od 8 godina

Ova tabela je više od običnog prikaza brojki. Ona je podsetnik da fudbal nije igra “jedne lopte za sve”. Prava lopta za pravog igrača, u pravom uzrastu – to je osnovno pravilo ako želimo igru koja je fer, lepa i bezbedna.

Kada govorimo o veličini fudbalske lopte, ne govorimo samo o njenom obimu, već i o načinu na koji se ponaša u igri. Veća lopta ima veću površinu udara, ali i drugačiju dinamiku rotacije. Dimenzije fudbalske lopte nisu estetska kategorija, već naučno doterana mera koja omogućava da pas, udarac i skok budu ono što treba da budu: deo igre, a ne eksperiment.

Evolucija fudbalske lopte kroz istoriju

Kada bi neko hteo da napravi muzej lopti, prošao bi kroz pravu arheološku ekspediciju. Počelo je, kažu, u Kini, sa krpanim loptama napunjenim perjem. U srednjem veku, Evropljani su koristili naduvane svinjske bešike. Te su lopte bile nepredvidive.

Tek u 19. veku, pojavljuju se prve lopte sa kožnom oblogom i gumenim mehurom iznutra. Bila je to revolucija – pojavila se prava, zaokružena ideja lopte. Industrijalizacija je dovela do standardizacije: koža se sekla u panelima, ručno šila, a lopte su dobijale sličan izgled i performanse. Ipak, svaka je i dalje imala svoju „ličnost“. Ko je igrao u ono vreme, zna – nije bilo dve iste lopte.

Prava promena dolazi tek s pojavom sintetičkih materijala u drugoj polovini 20. veka. Odjednom, lopta više ne upija vodu kao sunđer, ostaje lagana čak i po pljusku, a dobija i aerodinamičnu stabilnost. Tu su već počele i polemike: da li moderna lopta „leti previše“? Da li pomaže šuterima, a odmaže golmanima? Sećate li se one nesrećne “Jabulani” lopte sa SP 2010 – toliko nepredvidive da su je proklinjali i napadači i čuvari mreže.

Danas, lopta je čudo inženjeringa. Ima više slojeva, kompjuterski analiziranu površinu, savršen balans. Težina joj je podešena tako da bude optimalna za šut, pas, udarac glavom i prijem. Nema više improvizacije – svaka FIFA-ina lopta mora proći stroge testove: otpornost, elastičnost, stabilnost u letu, tеžinu.

Gledajući unazad, vidimo da je evolucija fudbalske lopte priča o pokušaju da se napravi idealan krug – fizički i metaforički. Da lopta uvek leti tamo gde je igrač zamislio. Da se ponaša jednako u Mančesteru, Marseju, Moskvi i Beogradu.

Faktori koji utiču na težinu lopte

Lopta je složen proizvod nauke i zanatstva. Osnovni faktori koji je određuju su:

Materijal izrade

Nekada koža, danas uglavnom poliuretan i termoplastični elastomeri. Sintetički materijali omogućavaju stabilniju težinu, manje upijanje vlage i veću postojanost oblika. I, naravno, precizniju kontrolu težine tokom proizvodnje.

Konstrukcija lopte

Broj panela, tj oni delovi koji čine površinu lopte, i način na koji su spojeni (ručno, mašinski, zavareni) značajno utiču na težinu. Više panela = više spojeva = potencijalno više materijala i mase. Takođe, različiti lepkovi i podloge između slojeva imaju svoju cenu u gramima.

Unutrašnji mehurić

Tzv. bladder – deo koji zadržava vazduh, pravi je srčani mišić lopte. Njegov sastav (prirodna guma, lateks ili butil) direktno određuje kako lopta diše, dihtuje i koliko teži. Na primer, butil mehurići duže zadržavaju vazduh, ali su teži.

Prtisak vazduha

Zvanično, lopta mora biti naduvana tako da pritisak iznosi između 0,6 i 1,1 atmosfera. Sve van tog opsega remeti i težinu i ponašanje lopte. Prenaduvana lopta „odskače kao luda“, a nedovoljno naduvana deluje tromo, kao da šutiraš jastuk.

Vremenski uslovi

Najpotcenjeniji faktor. Vlaga, naročito kod neadekvatnih lopti, može da doda i po 30–40 grama dodatne mase. Zimi, materijali postaju kruti, a lopta teža na dodir. Leti, pak, ekspandira zbog toplote. Pa lopta zna da se ponaša kao vreme u aprilu: nepredvidivo.

Posledice nepravilne težine lopte

Ako mislite da nekoliko grama ne može ništa bitno da promeni, onda pitajte sportskog hirurga ili trenera. Ili, još bolje, golmana kojem je s ruke skliznula prenaduvana lopta i završila u mreži.

Evo šta se dešava kada fudbalska lopta nije onakva kakva bi trebalo da bude:

Neprirodno ponašanje u letu

Lopta koja je lakša od propisanog leti brže, ali je podložna vetru. Teža lopta, pak, pada brže. U oba slučaja – dobijamo cirkus, ne fudbal.

Povećan rizik od povreda

Prenapumpane lopte, ili one koje previše upijaju vodu, često su uzrok udaraca po zglobovima, istegnuća i čak lomova kod mlađih igrača. Kolena, članci, stopala – svi stradaju ako lopta nije odgovarajuća.

Lošija kontrola

Igrač koji se navikne na standardnu loptu gubi osećaj kad je težina neodgovarajuća. Pasovi postaju neprecizni, udarci previsoki ili preslabi. To znači da i najbolja taktika pada u vodu.

Neregularnost takmičenja

U zvaničnim ligama, lopta mora proći sertifikaciju. Ako se koristi neadekvatna lopta – sve se poništava. Meč može biti osporen, a rezultat doveden u pitanje.

“Standardizovana lopta omogućava jednakost na terenu, bez obzira na stadion, vremenske uslove ili protivnika.” — Dr. Hans Veber, član FIFA komisije za opremu

Hans zna šta priča. On je čovek koji je u laboratoriji proverio više lopti nego što prosečan navijač vidi za tri sezone. Njegova poenta je jednostavna: ako svi igraju istom loptom, pravila igre ostaju ista. I to je ono što fudbal čini svetskom igrom – jedna lopta, ista za sve.

Zaključak

Lopta je, kako bi rekao veliki Johan Krojf, jednostavna stvar, sve dok je ne zakomplikuješ. I upravo u toj jednostavnosti leži njena genijalnost. Fudbalska lopta, da bi bila ono što jeste, mora da ima pravu težinu, tačne dimenzije i savršeno ponašanje.

Nije važno da li igraš na Marakani ili na igralištu pored škole. Lopta koju šutiraš mora da odgovara tvojim nogama, godinama, igri. I ako to bude poštovano, onda fudbal postaje ono što svi želimo da bude: igra u kojoj je jedina nepoznanica – rezultat.