Sada ili nikada za Manuela Ugartea da popuni ogromnu rupu Mančester Junajteda i Amorima
Ugarte tone u crvenu močvaru
Sredina terena Mančester Junajteda liči na minsko polje, gde svaki korak Urugvajca Manuela Ugartea izaziva eksploziju sumnji. Dok lopta klizi pored njega poput senke u magli Old Traforda, navijači zadržavaju dah – je li ovo spasitelj ili samo još jedna žrtva Amorimovog rigidnog sna?
Priča počinje prošlog leta, kada je Junajted, u očajničkoj potrazi za čvrstinom u srcu tima, žrtvovao Skota Maktominaja da dovede Ugartea iz PSG-a za 42 miliona funti. To nije bila samo transakcija; to je bio ulog na budućnost, inspirisan Ugarteovom blistavom formom pod Amorimom u Sportingu. Tamo je on bio lav, sa 61 startom u 85 utakmica, diktirajući tempo i razbijajući napade. Ali Premijer liga nije portugalska idila – ovde je tempo ubitačan, a prilagođavanje često liči na borbu za opstanak. Mnogi veznjaci, poput Fabinja ili Fernandinja u prošlosti, trebalo im je meseci da uhvate ritam, ali Ugarteov prelazak iz Lige 1 u engleski vrtlog deluje kao skok u ambis bez padobrana.
Dinamika se razvija dramatično: Amorim, novi šef, dolazi sa vizijom “jake i svestrane” sredine, ali realnost je krater – ogromna rupa pored Bruna Fernandesa, gde Kazemiro više nema “noge” iz zlatnih dana. Pregovori za druge opcije, poput Karlosa Balebe iz Brajtona, završili su se povlačenjem Junajteda pred rekordnom cenom od 100 miliona funti. Sada, dok se prozor za transfere zatvara, spekulacije o obnovljenom interesu za Balebu sledećeg leta lebde poput duhova. Ali zašto čekati? Ako Baleba zablista, njegova cena će eksplodirati, a Junajted bi mogao izgubiti prednost koju su imali ovog leta. Ovo nije samo propust; to je strateška greška, porediva sa prošlim promašajima poput propuštanja veznjaka koji su kasnije postali legende u rivalima.
Kulminacija dolazi u Ugarteovoj trenutnoj krizi: zanemaren u korist Kazemira, on ulazi sa klupe i gubi kontrolu, kao protiv Arsenala ili Fulama. U Karabo kupu protiv Grimsbija, ekipe iz niže lige, njegov učinak je bio katastrofalan – izvučen na poluvremenu, dok je Amorimovo strpljenje visilo o koncu. Ovo nije samo pitanje forme; Amorim je nagovestio probleme sa samopouzdanjem i vanterenske izazove, što Ugartea čini simbolom šireg haosa u Junajtedu. On, koji je trebalo da bude Amorimov savršeni partner iz Sportingovih dana, sada tone, ostavljajući menadžera bez dubokog veznjaka koji može razarati i diktirati – ključni element za kvalifikaciju u Evropu, nepregovoran cilj sezone.
Na kraju, ova saga podseća da transferi nisu samo brojevi, već ljudske priče. Ako Ugarte ne iskoristi međunarodnu pauzu da se vrati osvežen i pokaže zube, Amorimov sistem bi mogao propasti, a Junajted ostati u vječnom krugu rekonstrukcija. Nadanja su tanka, ali u fudbalu, jedan preokret može promeniti sve – hoće li Ugarte biti heroj ili samo još jedna fusnota u istoriji Crvenih đavola?
