Prva velika odluka Angea Postekoglua u vezi sa Nottm Forestom pokazuje napredak nakon perioda u Spursu usred greške Amorima
Postekoglju se savija pred haosom Foresta?
U dimu tajnih sastanaka, gde se šaputalo o trofejima i taktičkim revolucijama, Ange Postekoglju je zakoračio na klizav teren Notingem Foresta, noseći sa sobom senku svog neukrotivog stila. Njegova prva velika odluka, kako otkriva Dejli Mejl, nije bila eksplozivna promena, već suptilan nagoveštaj prilagođavanja – znak da je Australijanac, poznat po napadačkom furoru, možda uhvatio virus pragmatizma iz svog burnog vremena u Totenhemu.
Priča počinje sa gromoglasnim otkazom Nuna Espirita Santa, čoveka čiji je defanzivni bunker doveo Forest do ivice ambisa, ali i do sukoba sa vlasnikom Evangelosom Marinakisom. Marinakis, ambiciozni Grk sa vizijom Premijer lige kao arene za spektakl, nije oklevao: nakon haotičnog razlaza, gde su se sukobili i transfer-gurui poput Edua, on je pozvao Postekogljua kao seizmički preokret. Pregovori su bili poput partije pokera – puni blefova, oklevanja i konačnog potpisa koji je izazvao euforiju među navijačima umornim od Nunovog sivog fudbala. “Želimo vatru, ne zidove!” – vikali su oni na društvenim mrežama, dok su trenerove izjave o “zabavnom fudbalu” palile maštu.
Ali evo razvoja: Postekoglju, čiji je “Ange-bal” sinonim za fluidan, napadački fudbal iz Seltika i Spursa, suočava se sa timom skrojenim po Nunovom kalupu. Otkupne klauzule i posudbe igrača poput onih iz Totenhema – šest zvezda koje su već spekulativno povezane sa Forestom – mogle bi da budu ključ za tranziciju, ali on bira oprez. Prema izveštajima, neće odmah rušiti sve; umesto toga, postepeno uvodi svoj stil, sa pojačanim intenzitetom na treninzima i fokusom na rad sa loptom. To je mudrost stečena iz Totenhema, gde je kriza povreda i 17. mesto u ligi bili samo deo slagalice – pravi trijumf bio je osvajanje Lige Evrope protiv slabog Mančester Junajteda, gde je njegova prilagodljivost zasijala. Usporedimo to sa Rubenovim Amorimom u Junajtedu: njegov pokušaj drastične promene usred sezone doveo je do haosa, lekcija koju Postekoglju ne ponavlja.
Kulminacija dolazi u ovoj “prvoj velikoj odluci” – odabiru da ne forsira revoluciju na Emirats stadionu, već da gradi postepeno. To pokazuje rast: od Totenhema, gde je prioritet bio evropski trofej, do Foresta, gde Marinakis sanja o vrhu tabele. Navijači su podeljeni – neki vide ovo kao izdaju “čistog” stila, drugi kao pametan manevar da se izbegne oluja.
Na kraju, ovo imenovanje nije samo promena trenera; to je ulog u budućnost. Ako Postekoglju uspe da spoji svoju filozofiju sa Nunovim nasleđem, Forest bi mogao postati sila – sa trofejima na horizontu i fudbalom koji pali srca. Ali ako ne, haos bi mogao da proguta sve. U svakom slučaju, ovo je korak ka nečem većem, gde pragmatizam susreće ambiciju u srcu Premijer lige.
