Man Utd ‘pristupio’ bivšoj zvezdi Čelsija, ali je ponuda ‘odbijena’ iz jednog razloga, dok Crveni Đavoli kompletiraju dva odlaska
Junajtedov očajnički galop za Galagerom završio fijaskom
U haotičnom vrtlogu poslednjih sati prelaznog roka, dok su časovnici otkucavali poput srca navijača na ivici živaca, Mančester Junajted je posegnuo za spasom u vidu Konora Galagera – bivšeg lavljeg srca Čelsija, sada u dresu Atletika Madrida. Taj neočekivani manevar, rođen iz dubokog očaja na sredini terena, brzo se pretvorio u još jednu frustrirajuću epizodu u letnjem transfernom ludilu Crvenih đavola.
Priča počinje sa ambicioznim letom Junajteda, koji je već uložio preko 200 miliona funti u obnovu napada, dovodeći Benjamina Šeška, Brajana Mbeuma i Mateusa Kunju – trojac koji obećava vatromet golova, ali ostavlja rupe drugde. Pod budnim okom trenera Rubena Amorima, fokus se pomerio na golmansku poziciju i centralni vez, identifikovane kao Ahilove pete tima. Dok su pregovori za golmana Senea Lamensa izgledali obećavajuće – umesto prvobitnog cilja Emilijana Martineza iz Aston Vile – potraga za veznim igračem pretvorila se u noćnu moru. Galager, sa svojom energijom i iskustvom iz Premijer lige, činio se idealnim rešenjem: bivši kapiten Čelsija, sada na margini u Atletiku, mogao je da unese dinamiku i dubinu koju Junajted očajnički traži, posebno nakon slabih performansi postojećih opcija poput Kazemira ili Fernandeša u defanzivnijim ulogama.
Drama je eskalirala u poslednjem trenutku. Junajted je uputio upit za pozajmicu, želeći fleksibilnost bez dugoročne obaveze, ali Atletiko je bio nepopustljiv: tražili su obavezu kupovine od 45 miliona funti, klauzulu koja bi garantovala trajni transfer nakon pozajmice. Ovakve klauzule, u fudbalskom žargonu poznate kao “obaveza otkupa”, česte su u pregovorima da zaštite prodavca od gubitka igrača bez naknade. Novinar Ben Džejkobs je na platformi X otkrio ključni detalj: “Mančester Junajted je uputio upit za pozajmicu veznog igrača Atletiko Madrida Konora Galagera. Pristup odbijen. Atletiko nikada nije bio spreman da odobri privremeni transfer.” Taj odbijajući stav, poput zidova Vanda Metropolitana, razbio je nade Junajteda, ostavljajući ih bez pojačanja u vezi i prisiljavajući Amorima da se osloni na improvizacije do januara.
Kulminacija ove sage došla je sa talasom odlazaka, koji su donekle ublažili finansijski pritisak. Rasmus Hojlund je otišao u Napoli na pozajmicu sa uslovnom obavezom kupovine od 43 miliona funti, aktiviranom samo ako se Italijani kvalifikuju za Ligu šampiona – pametan potez koji oslobađa prostor za nove napadače. Antoni, nekadašnji skupi promašaj, konačno je našao utočište u Real Betisu za ukupno 21,7 miliona funti, uključujući bonuse i klauzulu od 50% na buduću prodaju, što podseća na slične poslove poput onog sa Aleksisom Sančezom. A Džadon Sančo, večiti buntovnik, prešao je u Aston Vilu na pozajmicu, dodajući još jedan preokret u transfernoj sagi.
Na kraju, ovaj propali pokušaj za Galagera ističe Junajtedovu hroničnu neodlučnost u pregovorima, slično onima iz ere post-Fergusona, gde su rekordne potrošnje često maskirale strateške propuste. Bez novog veznog motora, Amorimov tim rizikuje da zaglavi u sredini tabele, ali ovi odlasci bar pružaju finansijsku fleksibilnost za zimski napad. Navijači sada čekaju januar sa mešavinom nade i rezignacije – hoće li sledeći potez biti majstorski ili još jedan fijasko?
