Majkl Oven pokazuje nesigurnost, ali hladne, čvrste dokaze u debati o Runiju: ‘Nije me nadmašio ni jednom’
Ovenov udarac istine: Runi nije bio bolji!
U magli zaboravljenih golova, jedan tvit je razbio mit o fudbalskoj mladosti, kao da je lopta probila mrežu iz nemogućeg ugla. Majkl Oven, nekadašnji čudo-dečak Liverpula, nije oklevao da se suprotstavi popularnoj priči o Vejnu Runiju, koristeći samo gole činjenice da zatvori debatu koja je planula na društvenim mrežama. Počelo je nevino, pitanjem BBC-ja: ko je bio bolji sa 17 godina? Ali Ovenov odgovor pretvorio je to u ličnu bitku za nasleđe, otkrivajući duboke rane iz prošlosti.
Priča se razvija poput napetog meča: Oven, sa samo 17 godina, zabio je 18 golova u Premijer ligi, osvojivši Zlatnu kopačku – nagradu za najboljeg strelca. Runi? Samo šest. Sledeće sezone, sa 18, Oven ponavlja podvig sa još 18 golova, opet Zlatna kopačka i četvrto mesto na izboru za Zlatnu loptu. Runi se penje na devet. Oven ističe da ga Runi nije nadmašio ni u jednoj od prvih sedam sezona – 117 golova protiv 80. Kulminacija? Oven postaje drugi najmlađi dobitnik Zlatne lopte ikad. Ali tu dolazi preokret: povrede su ga slomile, dok je Runi održao vrhunski nivo, pa Oven priznaje da će Runi biti upamćen kao bolji ukupno. Ipak, sa 17? Nema diskusije.
Ovaj transfer znanja sa terena na mreže nije samo statistika; to je Ovenova borba za priznanje. On je bio brzi ubica, fokusiran na završni udarac, dok je Runi bio svestrani borac, jak kao bik, sposoban za sve. Ovenov rekord – 36 golova u 66 mečeva sa 17 i 18 – ostaje neprevaziđen, sa 12 asistencija u toj debitantskoj sezoni. Ali kontekst ide dublje: Oven je bio ključan za Liverpul, gde je postao legenda, ali transferi su mu uništili nasleđe. Prešao je u Real Madrid 2004. godine za 8 miliona funti, u potrazi za slavom, ali tamo nije zablistao. Zatim Njukasl 2005. za rekordnih 16 miliona – pregovori su bili burni, sa ogromnom platom, ali povrede i pad forme doveli su do razočaranja. Navijači Svraka ga pamte po kapitenskoj ulozi u ispadanju 2009, optužujući ga za nedostatak borbenosti. Kasniji prelazak u Mančester Junajted 2009. kao slobodan igrač (free agent) bio je šok za Liverpulove fanove, uništivši njegov status heroja. U poređenju sa Runijem, koji je ostao lojalan Junajtedu, Ovenovi potezi liče na lutanje bez korena.
U ovoj priči, dramu prenose Ovenove reči: on žudi za ljubavlju navijača, ali transferi su ga pretvorili u nomada. Euforija u Liverpulu pretvorila se u razočaranje u Madridu i Njukaslu, sa preokretom u Junajtedu gde je osvojio titulu, ali ne i srca. Analitički, ovo podseća na druge neočekivane transfere poput Fernandovog Torresa iz Liverpula u Čelsi – rekordna suma, ali pad forme. Ovenov slučaj pokazuje kako povrede i loši potezi mogu zaseniti talenat.
Na kraju, Ovenov tvit nije samo odbrana; to je lekcija o prolaznosti slave. Dok Runi ostaje ikona Junajteda, Oven će biti zapamćen kao briljantan, ali nesrećan talenat čiji transferi nisu doneli sreću. Ipak, sa 17 godina, on je bio kralj – i to niko ne može osporiti. Očekivanja? Možda će ovo probuditi nove generacije da cene njegov doprinos, ali nasleđe ostaje rascvetano transfere.
