Levi beži, ali Spurs čvrsto stoje!
Kao da je neko iznenada ugasio reflektore na stadionu, Daniel Levi se povlači sa kormila Tottenhama, ostavljajući navijače da se pitaju da li je to znak oluje ili samo promena vetra. U saopštenju punom emocija, dugogodišnji predsednik se oproštao od kluba koji je pretvorio u globalnu silu, ističući zajednicu koju su izgradili kroz godine borbi i trijumfa. Ali dok su se šaputanja o prodaji kluba širila poput dima iz navijačkih baklji, Tottenham je brzo ugasio vatru – zvanično potvrdivši da nisu na prodaju, uprkos dva odbijena udvarača.
Priča počinje prošlog četvrtka, kada je Levi “odstupio” sa pozicije izvršnog predsednika, a na scenu stupa Peter Čarington u novostvorenoj ulozi neizvršnog predsednika. To je više od obične rotacije; Levi, koji je godinama bio sinonim za Spurs, govorio je o ponosu nad izgradnjom “globalnog giganta” i zahvaljivao navijačima za podršku kroz teška vremena. Međutim, njegov odlazak je pokrenuo lavinu spekulacija. Navijači su se pitali: da li je ovo uvod u veliko preuzimanje? ENIC, većinski vlasnik sa 87 odsto udela u klubu, brzo je reagovao. U kasnom nedeljnom saopštenju, otkrili su da su odbili dve preliminarne ponude – jednu od PCP International Finance Limited, kompanije povezane sa Amandom Staveley, bivšom akcionarkom Njukasla, i drugu od konzorcijuma predvođenog Ving-Fai Ng-om i dr Rodžerom Kenedijem preko Firehawk Holdings. Ove ponude nisu bile samo ljubazni upiti; one su implicirale potencijalnu obaveznu ponudu za preostale akcije kluba, prema strogim pravilima Kodeksa za preuzimanja, gde bi preuzimanje ENIC-a automatski zahtevalo ponudu za ceo Tottenham.
Atmosfera oko ovih pregovora bila je nabijena tajnovitošću i napetošću. Zamislite zakulisne sastanke gde se milijarde okreću poput lopte u penalu – ENIC, pod kontrolom britanskog biznismena Džoa Luisa i njegove porodice (Levi drži oko 30 odsto), jasno je stavio do znanja da nema nameru da se odrekne svog carstva. Odbijanje nije bilo samo formalnost; ono je podvuklo stabilnost kluba u vreme kada Premijer liga vrvi od arapskih šeika i američkih investitora koji kupuju timove poput trofeja. Uporedite to sa preuzimanjem Njukasla, gde je Staveley igrala ključnu ulogu – ovde je njen pokušaj sa Spursima naišao na zid, nagoveštavajući da Tottenham nije spreman da postane još jedan trofej u tuđoj vitrini.
Kulminacija dolazi u saopštenju: “Tottenham Hotspur nije na prodaju.” Ovo nije samo rečenica; to je izjava o identitetu. PCP i konzorcijum su obavezani da do 5. oktobra 2025. godine ili objave čvrstu nameru za ponudu ili se povuku, prema Pravilu 2.6(a) Kodeksa, što dodaje rok trileru. Analitički gledano, ovo odbivanje jača poziciju kluba, sprečavajući nestabilnost u sezoni gde se Spurs bore za vrh tabele. Levi će nastaviti da podržava tim iz senke, ali njegov odlazak označava kraj ere – i početak nove, gde stabilnost prevazilazi brze pare.
U konačnici, ova saga pokazuje kako fudbal više nije samo igra na terenu; to je šahovska partija sa milijardama u igri. Za navijače Tottenhama, olakšanje je opipljivo – klub ostaje svoj, spreman za buduće bitke bez straha od tuđih vlasnika. Ali u svetu gde se transferi dešavaju i izvan terena, ko zna šta sledeći preokret donosi?
