Emi Martinez uzima rukavice u našoj post-transfer prozoru Premier League Stuck Man XI
Zapečeni XI: Zaglavljeni u transfernom paklu
Zora se probija kroz maglu nad stadionima, a Emi Martinez, golman Aston Vile, budi se sa ukusom gorkog poraza u ustima – ne od lopte, već od propuštenog sna o Mančester Junajtedu. Dok transferni rok zatvara svoja vrata sa treskom, ovaj Argentinac nije sam u limbu: cela ekipa od 11 igrača iz Premijer lige ostaje zarobljena u klupskim ugovorima, sanjajući o spasu u turskim ili saudijskim oazama gde se pijaca još ne gasi.
Priča počinje dramatično, sa pregovorima koji su se vukli poput beskrajne nadoknade vremena. Emi Martinez, heroj Svetskog prvenstva, mislio je da će se preseliti u Old Traford, ali umesto toga ostaje u Vili, gde je njegov crveni karton protiv Junajteda možda koštao tim Ligu šampiona. Kontekst? Vila želi da ga proda, ali cena je visoka, a turski giganti poput Galatasaraja ili Fenerbahčea mogu da nanjuše priliku za jeftin ulov – otkupna klauzula ovde nije u igri, već čista pregovaračka bitka. Slično, Andres Garsija, desni bek Vile, došao je u januaru, ali sada ga blokira Meti Keš; govorkanja o Sevilji ili Betisu nisu se materijalizovala, ostavljajući ga u rezervi sa glavom okrenutom ka regularnijem fudbalu negde drugde.
Na levom beku, Tairel Malasija iz Mančester Junajteda vrišti za izlazom nakon propalog prelaska u Elče – evo primera gde turska “velika trojka” (Galatasaray, Fenerbahče, Bešiktaš) može da interveniše, možda čak i Trabzonspor da poremeti red. U odbrani, Aksel Disasi se vraća u Čelsi posle pozajmice u Vili, ali kao deo “bomb squads” – nepotrebnih igrača sa visokim platama. On je imao opcije u Bornmutu ili Vulvsu, ali ništa se nije poklopilo; poređenje sa prošlim transferima poput Tiago Silve pokazuje kako Čelsi često ostavlja igrače u neizvesnosti.
Mark Gehi iz Kristal Palasa je kulminacija ove sage: Liverpool ga je želeo, ali Palas nije popustio, ostavljajući ga kao model profesionalca koji će se vratiti jači u januaru, sa kontrolom nad sopstvenom sudbinom – za razliku od Eberečija Ezea, koji je bar pokušao da ode. U veznom redu, Ives Bisuma iz Totenhema je na dnu hijerarhije iza Bentankura i Sare, sa turskim spasom na vidiku, dok Kelvin Filips iz Mančester Sitija pati od povrede Ahilove tetive, bez izlaza iz “pustinje” – Leeds ga je želeo, ali povreda je sve zaustavila, podsećajući na njegov neuspešni period u Sitiju, sličan onom u Vest Hemu.
U napadu, Andreas Pereira iz Fulama (ne Lionel, greška u izveštaju) bio je spreman za Lids, ali Fulam je zaboravio na odlaske usred haosa dolazaka. Jota Silva je Šredingerov krilac: dogovor iz Notingem Foresta u Sporting Lisabon je poslat FIFA-i, ali ne i portugalskoj ligi, ostavljajući ga u limbu – može igrati samo u Ligi šampiona, ako uopšte. Raheem Sterling iz Čelsija je propustio šansu za Totenhem, koji je umesto toga doveo Simonsa, uskraćujući nam smešnu rotaciju. Na kraju, Jergen Strand Larsen iz Vulvsa, tek pristigao iz Selte, želeo je u Njukasl, ali Vulvs ga drži čvrsto posle njegovih 14 golova prošle sezone – solidan, ali ne dovoljan za veliki transfer u ovoj ekonomiji.
Kulminacija dolazi sa zatvaranjem roka: euforija za neke, ali razočaranje za ove “zapečene”. Značaj? Ovi igrači će morati da se dokažu na terenu do januara, potencijalno podižući vrednost ili padajući u zaborav. Očekivanja su visoka – Martinez bi mogao da spase Vilu, Gehi da zablista za Englesku – ali posledice su jasne: transferni rok nije samo o novcu, već o sudbinama koje se okreću na ivici noža. Turska i Saudijska čekaju, ali za sada, ovi heroji ostaju zaglavljeni u engleskom fudbalskom paklu.
