Emi Martinez je nekada bio kreten Aston Vile, ali sada je samo kreten.
Martinez: Suze što pale mostove Vile
Suze su kapale po travi Vila Parka, ali umesto da ugase vatru ambicija, one su samo rasplamsale požar raskida. Emiliano Martinez, argentinski čuvar mreže koji je dvaput osvojio Jašin trofej i podigao Svetsko prvenstvo, započeo je ovu ludačku sagu aplauzom navijačima posle pobede nad Totenhemom 16. maja – gestom koji je izgledao kao oproštaj, ali se pretvorio u haos.
Priča počinje dramatično: Martinez, frustriran nedostatkom Lige šampiona nakon poraza od Junajteda, gde je zaradio crveni karton i tako zapečatio Vilinu sudbinu u Ligi Evrope, javno signalizira želju za promenom. Pregovori sa Mančester Junajtedom eskaliraju do ličnih uslova na sam dan roka za transfere – on stavlja ruku na grb Vile kao izvinjenje tokom meča protiv Brentforda, ali to je samo fasada. Unai Emeri, trener Vile, ne krije prezir: kada ga pitaju zašto Martinez nije igrao protiv Palasa, on ponavlja “Bizot, Marko Bizot” kao mantru, nagoveštavajući da je 34-godišnji novajlija iz Brentforda sada broj jedan. To nije samo taktički izbor; to je poruka – Martinez je postao otrovan, zmija koja je ugrizla ruku što je hranila.
Atmosfera je bila nabijena tajnošću i preokretima: Junajted odbija pozajmicu ranije, ali razmatra poslednji pokušaj jer ni Bajindir ni Onana ne ulivaju poverenje novom menadžeru Rubenu Amorimu. Međutim, transfer propada zbog Džejdona Sanča – njegova pozajmica u Vilu bez naknade blokira sredstva za Martinezovu platu od 200.000 funti nedeljno. Umesto toga, Junajted bira Sen Lamaensa iz Antverpena, potez jednako neobičan kao Sitijev pokušaj sa Donarumom. Navijači Vile, nekadašnji obožavaoci “broja jedan na svetu”, sada pevaju uvredljive pesme, pretvarajući euforiju u razočaranje. Martinez, poznat po kontroverzama poput onih sa Zlatnom rukavicom ili odugovlačenjem vremena, uništava sopstveni ugled – od heroja do izdajnika.
Kulminacija dolazi u pat-poziciji: odbivši Galatasaraj na dan roka i saudijske ponude tokom leta, Martinezu sada preostaju samo te opcije ili sramotan povratak u Vilu, gde su mostovi spaljeni. Ovo nije samo transferna farsa; to je lekcija o ambicijama koje pojedu sopstvenog nosioca, slično kao Isakovom slučaju sa Njukaslom ili Geijevom blokadom u Liverpulu. Za Vilu, ovo znači stabilnost sa Bizotom, ali i upozorenje – sledeći put, suze mogu biti samo početak oluje. Martinez? On će možda čuvati mrežu u egzilu, ali njegov ugled ostaje u ruševinama, dok fudbalski svet gleda sa mešavinom sažaljenja i zadovoljstva.
